Šta tačno znači “uvećana prostata”?
"Uvećana prostata" se odnosi na medicinski termin benigna hiperplazija prostate (BHP) ili benigna prostatična hiperplazija (BPH).
To je stanje u kojem se prostata, žlezda koja se nalazi ispod mokraćne bešike muškaraca, povećava. Ovaj čest zdravstveni problem, koji se javlja kod muškaraca, po statistici se najviše javlja kod muškaraca starijih godina.
Prostata je žlezda koja se nalazi ispod mokraćne bešike i okružuje uretru, kanal kroz koji prolazi urin iz bešike prilikom mokrenja.
Kada muškarac ima uvećanu prostatu, to znači da se ta žlezda povećala, ali bez malignog ili kancerogenog uzročnika rasta. Uvećana prostata nastaje zbog hiperplazije, što znači povećanje broja ćelija prostate. Ovo stanje je suprotno od malignih tumora prostate, koji su karakterisani nekontrolisanim i invazivnim rastom ćelija.
Uzrok uvećane prostate nije u potpunosti razjašnjen, ali veruje se da hormonske promene tokom starenja igraju ključnu ulogu. Testosteron, hormon koji je odgovoran za razvoj muških karakteristika, pretvara se u dihidrotestosteron (DHT) u prostati. Povećani nivoi DHT-a mogu podstaći rast ćelija prostate.
Uvećana prostata može dovesti do problema sa mokrenjem jer povećana žlezda pritiska uretru, sužavajući njen prolaz. Ovo može otežati početak mokrenja, usporiti mlaz urina, povećati učestalost mokrenja i uzrokovati osećaj nepotpunog pražnjenja bešike.
Koje su prosečne, “normalne” dimenzije prostate?
Prosečne i "normalne" dimenzije prostate mogu varirati u zavisnosti od individualnih faktora i starosti muškarca. Međutim, evo okvirnih vrednosti koje se obično smatraju referentnim:
- Anteroposteriorna dimenzija: Prosečno oko 2 centimetra
- Širina: Prosečno oko 4 centimetra
- Dužina: Prosečno oko 3 centimetra
- Visina: Prosečno oko 2 centimetra
Ove dimenzije se odnose na prosečno stanje prostate kod odraslih muškaraca koji nemaju uvećanu ili drugačije promenjenu prostatu. Važno je napomenuti da se sa starenjem prostate ista može postepeno povećavati, i to je čest proces koji prati starenje muškaraca.
U svakom slučaju, svaka odstupanja od ovih prosečnih vrednosti, naročito u kombinaciji sa simptomima, mogu ukazivati na potrebu za daljim ispitivanjem kako bi se isključila bilo kakva oboljenja prostate.
Kako je građena prostata?
Prostata je žlezda koja se nalazi ispod mokraćne bešike i okružuje početni deo uretre, kanala koji prenosi urin iz bešike van tela. Građena je od različitih vrsta ćelija koje obavljaju specifične funkcije:
1. Epitelne ćelije: Epitelne ćelije čine većinu tkiva prostate. One stvaraju enzime i proteine koji se izlučuju u seminalnu tečnost. Seminalna tečnost, zajedno sa spermatozoidima iz testisa, čini spermu koja se oslobađa tokom ejakulacije.
2. Mišićne ćelije: Prostata sadrži glatke mišićne ćelije koje pomažu pri ejakulaciji. Kada se ejakulacija dešava, ove mišićne ćelije se kontrahuju kako bi gurale spermu kroz uretru i van tela.
3. Stromalne ćelije: Stromalne ćelije su poseban tip ćelija koje čine vezivno tkivo prostate. One pružaju potporu i strukturu žlezdi.
4. Duktalne ćelije: Duktalne ćelije formiraju kanale koji pomažu u prenosu sekreta iz žlezda do uretre. Ovi kanali služe kao putevi za izbacivanje seminalne tečnosti u mokraćnu cev tokom ejakulacije.
Šta se dešava sa prostatom prilikom njenog “uvećavanja”?
Kada prostata počne da se uvećava, to znači da dolazi do povećanja njene veličine u odnosu na prethodno stanje. Prostata je obično po veličini slična orahu. Međutim, usled procesa starenja i hormonalnih promena, prostata može da se uveća i duplo od te veličine zdrave prostate.
Uvećanje prostate je uglavnom posledica hormonskih promena koje se dešavaju tokom starenja muškaraca. Tačan mehanizam zašto se ovo dešava nije u potpunosti razjašnjen, ali glavni uzrok povezuje se sa hormonima koji igraju ključnu ulogu u rastu prostate.
Prostata je žlezda koja zavisi od muškog polnog hormona, testosterona, za svoj normalan razvoj i funkciju. Testosteron se pretvara u drugi hormon, dihidrotestosteron (DHT), pomoću enzima 5-alfa-reduktaze, koji ima snažan uticaj na rast ćelija prostate. U starijem dobu, nivo DHT-a u prostati može se povećati, što može podstaknuti proliferaciju ćelija prostate, dovodeći do uvećanja žlezde.
Dakle, glavni faktor koji dovodi do uvećane prostate je hormonalni disbalans, odnosno povećani nivo DHT-a u prostati u odnosu na testosteron.
Međutim, tačan uzrok zašto se ova hormonalna neravnoteža dešava sa starenjem još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu u sklonosti ka razvoju BHP-a, jer se u nekim porodicama ovo stanje može pojaviti češće.
Važno je napomenuti da uvećana prostata nije povezana sa rakom prostate, iako simptomi uvećane prostate i raka prostate mogu biti slični. Redovni preventivni pregledi i rana dijagnostika ključni su za otkrivanje potencijalnih problema sa prostatom i adekvatno upravljanje ovim stanjem.
Uvećana prostata i simptomi
Lista simptoma uvećane prostate (benigna hiperplazija prostate - BHP):
1. Slab mlaz urina
2. Otežano počinjanje mokrenja
3. Prekidani mlaz urina
4. Često mokrenje
5. Nagon za mokrenjem koji ne može da se suzbije (urgentni nagon)
6. Nocturia - često mokrenje tokom noći
7. Osećaj nepotpunog pražnjenja bešike nakon mokrenja
8. Naprezanje prilikom mokrenja
9. Dugotrajno mokrenje
10. Iznenadni prekid mokrenja u srednjem mlazu
11. Nemogućnost mokrenja
12. Povremena urinarna inkontinencija (nenamerno isticanje urina)
13. Intermitentni mlaz urina - prekid urina tokom mokrenja
14. Osećaj pritiska ili bola u donjem delu trbuha
15. Problemi s mokrenjem tokom fizičke aktivnosti (npr. kašljanje ili podizanje tereta)
16. Kapljičasto isticanje urina nakon mokrenja
17. Povećana učestalost mokrenja u večernjim satima
18. Bol prilikom mokrenja
19. Česte infekcije urinarnog trakta
20. Problemi s seksualnim funkcijama, uključujući probleme s erekcijom
Važno: neki od ovih simptoma mogu biti slični simptomima drugih zdravstvenih stanja, pa se preporučuje da se, ukoliko primetite ove simptome ili bilo kakve promene u mokrenju, obratite lekaru kako bi se isključili drugi mogući uzroci i postavila tačna dijagnoza. Rana dijagnostika i pravilno upravljanje stanjem mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta života i sprečavanju komplikacija.
Na osnovu čega se postavlja dijagnoza uvećane prostate?
Dijagnoza uvećane prostate (benigna hiperplazija prostate - BHP) obično se postavlja na osnovu medicinske anamneze, fizičkog pregleda i dijagnostičkih testova. Evo ključnih koraka u procesu dijagnostike:
- Anamneza i pregled: Lekar će prvo razgovarati s pacijentom o njegovim simptomima, istoriji bolesti i drugim relevantnim faktorima. Ovo uključuje pitanja o čestini mokrenja, slabom mlazu urina, nocuriji (čestom noćnom mokrenju), osećaju nepotpunog pražnjenja bešike i drugim povezanim simptomima. Fizički pregled može uključivati pregled trbuha i digitalni rektalni pregled (DRP) kako bi se procenila veličina i tekstura prostate.
- Mokraćna analiza: Analiza urina može pomoći u isključivanju infekcija urinarnog trakta i drugih problema.
- Krvni testovi: Nivoi PSA (prostatični specifični antigen) mogu se meriti krvnim testom. PSA je proteinski marker koji može biti povišen kod uvećane prostate i drugih stanja, uključujući rak prostate. Međutim, visok nivo PSA ne znači nužno da je prisutan rak prostate.
- Ultrazvuk prostate: Ultrazvuk se koristi za vizualizaciju prostate i procenu njenih dimenzija. Ovaj neinvazivni postupak može pomoći u otkrivanju uvećane prostate i isključivanju drugih strukturalnih problema.
- Uroflometrija: Ovaj test meri brzinu i jačinu mlaza urina kako bi se procenila funkcionalnost urinarnog sistema i otkrile eventualne prepreke pri mokrenju.
- Cistoskopija: U određenim slučajevima, može biti potrebna cistoskopija - postupak koji uključuje umetanje tankog instrumenta sa kamerom u uretru kako bi se vizualizovala unutrašnjost mokraćnog mehura i uretre.
Na osnovu rezultata ovih testova i kliničke procene, lekar će postaviti dijagnozu uvećane prostate ili isključiti druge moguće uzroke simptoma. Ukoliko se potvrdi benigna hiperplazija prostate, lekar će preporučiti odgovarajuće tretmane ili mere upravljanja, u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma i individualnih karakteristika pacijenta.
Šta podrazumeva održavanje zdravlja prostate snagom bilja?
Održavanje zdravlja prostate snagom bilja se odnosi na pristup očuvanja dobre prostate i prevencije problema s njom koristeći biljne supstance i prirodne metode.
Evo nekoliko načina na koje možete održavati zdravlje prostate na prirodan način:
-
Biljni ekstrakti: Postoje različiti biljni ekstrakti koji se koriste za podršku zdravlju prostate. Neki od njih mogu pomoći u održavanju normalnog protoka urina, smanjenju upale i smanjenju simptoma uvećane prostate.
-
Čajevi: Određeni biljni čajevi, kao što su čaj od korena koprive, čaj od korena đumbira i čaj od palme sabal, često se koriste za podršku zdravlju prostate.
-
Dodaci ishrani (suplementi na bazi bilja): Postoje i razni dodaci ishrani koji se prave od biljaka i koji se smatraju korisnim za održavanje zdravlja prostate. Na primer, neki preparati sadrže ekstrakt korena koprive, ekstrakt semena bundeve i druge biljne sastojke koji imaju pozitivne rezultate kada se konzumiraju od strane osoba koje pate od uvećanja prostate.
-
Fitoterapija: Fitoterapija se odnosi na upotrebu lekovitih biljaka kako bi se rešili određeni zdravstveni problemi, uključujući probleme s prostatom. Fitoterapeuti mogu preporučiti određene biljne preparate i tretmane koji su prilagođeni individualnim potrebama.
Na koji način konzumacija preparata na bazi bilja može da pomogne pri problemima sa prostatom?
Konzumacija preparata na bazi bilja može pomoći pri problemima sa prostatom na nekoliko načina:
1. Smanjenje upale: Neke biljne supstance imaju antiinflamatorna svojstva i mogu pomoći u smanjenju upale prostate. Ovo može ublažiti simptome kao što su učestalo mokrenje, bolovi ili nelagodnost.
2. Smanjenje simptoma benignog uvećanja prostate (BPH): Određene biljne supstance, poput ekstrakta sabal palme ili beta-sitosterola iz ekstrakta bundeve, mogu pomoći u smanjenju simptoma BPH-a i poboljšanju protoka urina.
3. Antioksidativno delovanje: Mnoge biljne supstance sadrže antioksidanse koji štite ćelije od oksidativnog stresa i slobodnih radikala. Ovo može doprineti opštem zdravlju prostate i smanjiti rizik od određenih problema.
4. Regulacija hormona: Neki biljni preparati mogu uticati na ravnotežu hormona, posebno muških hormona poput testosterona i dihidrotestosterona (DHT). Ovo može pomoći u smanjenju rasta prostate i poboljšanju njenog zdravlja.
5. Detoksikacija: Neke biljke se koriste za detoksikaciju organizma i mogu pomoći u čišćenju tela od toksina i otpadnih materija koje mogu uticati na zdravlje prostate.
6. Podrška opštem zdravlju (preventiva): Osim specifičnih dejstava na prostatu, biljni preparati mogu pružiti opštu podršku zdravlju, poboljšati imunitet i doprineti boljem funkcionisanju tela, što može pozitivno uticati na zdravlje prostate.
Prirodni lek za prostatu koji se može naći u Srbiji
-
Vrbovica (Epilobium parviflorum): Vrbovica, poznata i kao mala vrbovica, pripada porodici vrbovica (Epilobium) i koristi se u tradicionalnoj medicini za podršku zdravlju prostate. Izvori sugerišu da vrbovica može imati blagotvorno dejstvo na prostatu, smanjiti simptome uvećane prostate (BPH) i poboljšati protok urina.
-
Kopriva (Urtica dioica): Kopriva je poznata po svojim mnogobrojnim zdravstvenim koristima. U kontekstu prostate, kopriva se ponekad koristi za smanjenje upale prostate i ublažavanje simptoma povezanih s BPH-om. Izvori kažu da se njeni listovi i koren često koriste u različitim preparatima i čajevima za podršku zdravlju prostate.
-
Rastavić (Equisetum arvense L.): Rastavić je poznat po svojoj sposobnosti da poboljša imunitet i koristi se za podršku opštem zdravlju. Neka ispitivanja su pokazala da rastavić može biti odličan izbor za prevenciju BPH-a.
-
Maslačak (Taraxacum officinale): Maslačak se koristi u tradicionalnoj medicini za podršku zdravlju bubrega i mokraćnih puteva. Iako nema direktnih dokaza o njegovoj efikasnosti kod problema s prostatom, neki izvori sugerišu da maslačak može pomoći u podršci zdravlju prostate.
-
Seme bundeve (Cucurbita pepo) se često koristi u tradicionalnoj medicini kao prirodni način za podršku zdravlju prostate. Naučnici su istraživali potencijalne koristi semena bundeve za muško zdravlje, posebno u vezi sa problemima prostate, poput benigne hiperplazije prostate (BHP).
Uvećanje prostate i prevencija
Postoji niz preventivnih mera koje muškarci mogu preduzeti kako bi smanjili rizik od razvoja BHP-a ili ublažili simptome kod postojećeg uvećanja prostate.
U kombinaciji sa zdravim načinom života, neke promene u ishrani i navikama mogu pomoći u očuvanju zdravlja prostate i smanjenju šansi za razvoj problema sa prostatom:
1. Uravnotežena ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama i ribom može imati pozitivan uticaj na zdravlje prostate. Hrana bogata antioksidansima, kao što su vitamini C i E, može pomoći u zaštiti ćelija prostate od oksidativnog stresa. Izbegavanje prekomerne konzumacije masne hrane i crvenog mesa takođe može biti korisno. Uravnoteženoj ishrani često pomaže unos suplemenata na bazi bilja, koji snagom biljnih ekstrakata jesu vrlo čest i delotvoran način preventive za uvećanu prostatu.
2. Održavanje zdrave telesne težine: Gojaznost može povećati rizik od razvoja BHP-a. Redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana mogu pomoći u održavanju zdrave telesne težine i smanjenju rizika.
3. Redovna fizička aktivnost: Aktivnost kao što je brza šetnja, trčanje, plivanje ili vožnja bicikla može poboljšati cirkulaciju krvi i podržati opšte zdravlje prostate. Redovno vežbanje može takođe pomoći u smanjenju stresa, koji može imati negativan uticaj na prostatu.
4. Smanjenje unosa alkohola i kofeina: Prekomerni unos alkohola i kofeina može imati negativan uticaj na zdravlje prostate. Umesto toga, fokusirajte se na konzumaciju vode i zdravih napitaka.
5. Pravilno pražnjenje bešike: Redovno pražnjenje bešike i izbegavanje zadržavanja urina može smanjiti rizik od infekcija i problema s prostatom.
6. Redovni zdravstveni pregledi: Redovne posete lekaru mogu pomoći u praćenju zdravlja prostate i ranom otkrivanju eventualnih problema. Preporučuje se da muškarci stariji od 50 godina, ili oni s povećanim rizikom od BHP-a, obavljaju redovne preventivne preglede.
7. Izbegavanje pušenja: Pušenje može imati negativan uticaj na zdravlje prostate i povećati rizik od razvoja BHP-a.
8. Smanjenje stresnih situacija: Stres može imati negativan uticaj na opšte zdravlje, pa tako i na prostatu. Težite smanjenju stresa kroz tehnike opuštanja, poput joge, meditacije ili dubokog disanja.
Preventivne mere i načini za očuvanje zdravlja prostate trebalo bi da budu deo celokupnog zdravstvenog plana.
Redovna saradnja s lekarom i zdrav način života imaju ključnu ulogu u smanjenju rizika od BHP-a i poboljšanju opšteg zdravlja prostate.