Menopauza - kako prepoznati simptome i uticati na smanjenje istih

Klimakterijum

Šta je klimakterijum? Šta ova reč označava, koji je to deo života žene i koje sve faze obuhvata klimakterijum?

Klimakterijum ili prelazni period je postepeno gašenje funkcije jajnika. To je period koji znači prelaz iz perioda kada je žena bila reproduktivno sposobna u period kada to više nije. S obzirom na ranije navedeno, klimakterijum traje 15-20 godina, a obuhvata period perimenopauze, menopauze i postmenopauzni period.

Ovaj period koji počinje oko 45-e godine i traje do 60-e godine, za žensko telo jeste tranzicija od sposobnosti za reprodukciju do nesposobnosti za istu. Klimakterijum je posebno označen opadanjem funkcija jajnika. Međutim klimakterične promene se događaju u mnogim drugim telesnim tkivima i sistemima. Menopauza se odnosi na jedan specifičan događaj u ovom procesu - prekid menstruacije. Ovo se u proseku događa za vreme dvogodišnjeg perioda koji pocinje oko 47 godine (normalno je da se menopauza dogadja od 35 do 60).

 

Perimenopauza

Šta je perimenopauza, kako prepoznati njene simptome i kakve promene nastaju u toku perimenopauze?

Perimenopauza označava fazu pre menopauze i odnosi se na vremenski period tokom kojeg žensko telo pravi prirodni prelaz u menopauzu. Označavajući kraj reproduktivnih godina, perimenopauza se takođe naziva i tranzicija menopauze.

Ona traje nekoliko godina, obično 4 – 5. U tom periodu postoji menstrualno krvarenje, ali je neuredno. Menstrualni ciklus može biti duži ili kraći, krvarenje oskudnije ili obilno ili produženo.

Nivo glavnog ženskog hormona estrogena u telu tokom perimenopauze raste i pada neravnomerno. Menstrualni ciklusi pokazuju znake nepravilnosti, tako što mogu da se produže ili skrate. Neke žene će imati menstrualne cikluse u kojima jajnici ne ovuliraju (ne oslobađaju) jajne ćelije. Uz to, mogu da se pojave i simptomi karakteristični za  menopauzu, kao što su talasi vrućine (valunzi), problemi sa spavanjem, suvoća vagine.

Kako ovulacija postaje sve nepredvidljivija, vreme između menstruacija može da postane duže ili kraće. Krvarenja su slabijeg intenziteta ili potpuno suprotno, obilnija. Nisu retkosti ni prekobrojni ciklusi, kao i njihovi izostanci. Kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, možemo da kažemo da je i zvanično došlo do menopauze. Samim tim, završen je i period perimenopauze.

 

Veštačka menopauza

Šta je veštačka menopauza i kako nastaje?

Odstranjivanje materice i jajnika iz zdravstvenih razloga uvodi ženu u hiruršku ili veštačku menopauzu. Ukoliko uzrok zahvata nije maligna bolest genitalnog trakta, ženama mlađim od 40 godina obavezno se uvodi nadoknada hormona. Starijim pacijentkinjama, koje su ušle u menopauzu zbog operacije reproduktivnih organa, hormonska terapija nije neophodna, ali je poželjna, jer umanjuje tegobe.

Veštački nastala menopauza mnogo češće uzrokuje neprijatne simptome poput toplih talasa, nesanice, nervoze, depresije, urogenitalnih i seksualnih problema, od menopauze koja je nastala prirodnim putem. Kao rezultat operativnog zahvata, gde veoma naglo dolazi do velikog pada estrogena pa dovodi do veoma intenzinih simptoma. HST treba primeniti uz adekvatne kontrole i isključivanje kontraindikacija do perioda prirodnog ulaska u menopauzu (oko 50. godina života).

HST se preporučuje (uz uslov da nema kontraindikacija) ženama kojima je dijagnostikovana kardiovaskularna bolest ili u porodičnoj anamnezi ima rano oboljevanje od istih. Uključuje se i kod žena gde postoji pozitivna anamneza za Alchajmerovu bolest u porodici, kod težih oblika depresije kao i osoba koje se slabo kreću i čija se ishrana temelji na rafinisanim namirnicama.

Uz primenu hormonske supstitucione terapije neophodne su redovne ginekološke kontrole kao i kontrole grudi (ultrazvuk grudi, mamografija) kao i laboratorijske analize funkcije jetrenih ćelija (hepatogram).

 

Menopauza

Šta je menopauza?

Termin „menopauza“ osmislio je 1816. francuski fizičar Charles de Gardanne u svom izdanju“Avis aux femmes qui entrent dans l’âge critique” (“Savet ženama koje ulaze u kritične godine”). Reč dolazi od medicinskog latinskog naziva menopausis, grčki meno što znači „mesec“ i pausis kao pauza(1), pa se menopauza smatra medicinskim stanjem. Većina žena oseća neke simptome dok prolaze kroz nju. Procenjuje se da će 8 od 10 žena imati još neke simptome pored neredovne menstruacije pre i posle menopauze(2).

Menopauza je prirodni završetak menstrualnog ciklusa. Baš kao i pubertet, koji označava početak, ovo je biološka promena, univerzalna za sve žene, a opet individualna u smislu određenih simptoma i vremena pojave predmenopauze i menopauze. Svaka od milijardu žena koja je starija od 50 godina proći će kroz menopauzu koja će za nju biti jedinstvena.

 

Šta se dešava u telu žene tokom menopauze?

Menopauza je prirodni deo životnog ciklusa žene i važna prekretnica u životu, ali i novi izazov i prilika da se možda više posvetite psihičkom i fizičkom zdravlju. Napadi valunga i sve ono što nosi menopauza, ono su sa čime se borite, ali imajte na umu da ovo razdoblje ima i neke dobre stvari. Manje su učestale migrene, nema PMS problema, neprijatnih mioma, endometrioze. Menopauza ne mora da bude užasno loše stanje. S druge strane, to je vreme kada se nivo estrogena i progesterona smanjuje, a nakon menopauze, rizik od određenih stanja poput osteoporoze ili kardiovaskularnih bolesti može se povećati.

 

Koje hormonske promene u telu žene nastaju tokom menopauze?

O simptomima menopauze uglavnom se misli kao o posledici smanjenja estrogena, ali u jajnicima se takođe proizvode i androgeni (DHEA i testosteron) kao i progesteron. Svi oni imaju značaja u održavanju zdravlja žene.

Androgeni, hormoni povezani sa seksualnom željom i opštim zdravljem, osim u jajnicima stvaraju se u još nekim tkivima i organima: nadbubrežne žlezde, koža, mišići, mozak, hipofiza, lojne žlezde i masno tkivo. Zanimljivo je da sa smanjenjem ovih hormona u jajnicima tokom menopauze udvostručuje se njihova proizvodnja u drugim tkivima.

Oni se ponašaju kao slabi estrogeni i kod žena koje ih stvaraju u dovoljnoj količini nema izraženijih tegoba. Oko 15 % žena ne pokazuje simptome menopauze. Ipak većina žena tokom ovog perioda ima izražene tegobe i 50% žena ih ne podnosi lako. Promene u produkciji hormona prvo se odraze na menstruacioni ciklus i mogu se manifestovati kao izrazito česti (kraće od 20 dana razmak) ili retki ciklusi. Česta su i produžena obilna krvarenja ili nejednak intenzitet i dužina trajanja krvarenja.

To su najčešće disfunkcionalna krvarenja, nastala zbog izostajanja ovulacije ali ponekad može uzrok biti organski, najčeće miomi ili poremećaj funkcije štitne žlezde a ređe zloćudne bolesti genitalnog trakta.
Kliničke simptome menopauze najlakše je podeliti prema vremenu nastajanja na rane (akutne), srednjeročne i kasne.

 

Koji su najčešći uzroci menopauze?

Uzrocima menopauze smatra se smanjenje funkcije ženskih polnih organa usled smanjenja lučenja ženskih polnih hormona, naročito estrogena.

Rani simptomi obuhvataju pojavu umora, iscrpljenosti, nesanice, itd., na koje se nastavljaju mnoge druge promene. Simptomi klimaksa ili menopauze mogu biti veoma upečatljivi i javljaju se u vidu valunga – naglih talasa vrućine, znojenja, naglih promena raspoloženja i pojave simptoma koji liče na depresiju.Naravno, tu je i izostanak pojave menstruacije pri nastupanju menopauze.

Tu su svakako i promene u kvalitetu kože i kose, smanjenje libida i pad kognitivnih funkcija (teškoće u pamćenju i koncentraciji). Kasniji simptomi, odnosno posledice menopauze koje nastupaju više od 10 godina posle menopauze obuhvataju kardiovaskularne bolesti, osteoporozu, artritis itd.

Posle divljanja hormona, konačni pad estrogena, progesterona, DHEA-e i ostalih hormona u menopauzi utiče na telo, um i kožu. Žene se žale na poremećaj sna, depresivna stanja, probleme sa pamćenjem, tzv. „mentalna magla“, gubitak libida, bolove i nalete vrućine. Pad estrogena remeti regulaciju telesne temperature za šta je opet odgovoran hipotalamus, telesni termostat koji šalje pogrešne poruke da je telo pretoplo i pokreće reakciju valunga: pojačani otkucaji srca, širenje krvnih sudova, aktivacija znojenja i svih prirodnih mehanizama koji efikasno spuštaju telesnu temperaturu.

Kada je vruće ili kad radimo aerobne vežbe, ovaj mehanizam funkcioniše savršeno. Kad se to dogodi bez upozorenja, ovi nekontrolisani i spontani naleti vrućine koji započinju od vrata i šire se prema licu, ponekad praćeni i crvenilom, mogu biti vrlo neprijatni. Smanjenje unosa kofeina, začinjene hrane, alkohola i cigareta može da pomogne pri ublažavanju valunga, uz nošenje garderobe od prozračnih materijala u kojima se osećamo prijatnije.

 

Postmenopauza

Šta je postmenopauza, kako prepoznati njene simptome i kakve promene nastaju u toku postmenopauze?

To je period nakon menopauze, koji započinje kada žena celih godinu dana nema menstruaciju. U postmenopauzi, kada se stabilizuje nivo hormona, telo se prilagođava na svoju novu ravnotežu, a neke žene čak imaju osećaj veće energije posle dugo vremena. Mnoge žene takođe pirmećuju manje bolova, manje problema sa spavanjem, snižen nivo anksioznosti i promene težine kada prođe menopauza. Ali, za neke žene u ovoj fazi postmenopauze simptomi menopauze mogu se i dalje javljati još otprilike 4 godine nakon poslednje menstruacije.

 

Zdravstveni problemi u menopauzi

Sa kojim zdravstvenim problemima se žene najčešće suočavaju u menopauzi, i koji  zdravstveni problemi nastaju usled naglog pada estrogena u menopauzi?

Rani simptomi nastaju kao posledica naglog pada estrogena, negativno utiču na kvalitet života. Prvi simptom je umor (iscrpljenost) prisutan kod 90% žena. Psihičke tegobe: najčešće u vidu depresije u oko 50­-60% žena. Poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.
Ovde spadaju i valunzi­vazomotorne tegobe koje su postale sinonim za menopauzu i koje se već pojave u premenopauzalnoj dobi kod oko 30% žena a nastavljaju se pojavljivati i u ranoj postmenopauzi čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.

Srednjeročni simptomi se obično ispoljavaju 5-­10 godina od menopauze i manifestuju se kao:

• urogenitalna atrofija,
• promene kože i kose,
• smanjenje libida i
• pad kognitivnih funkcija.

Urogenitalna atrofija ­usled nedostatka hormona dolazi do istanjenja sluznice vagine, predela vulve i uretre. Javlja se osećaj suvoće, svraba, peckanja i žarenja. Zbog poremećaja kiselosti (ph vagine) češće su vaginalne infekcije i bolni polni odnosi. Urinarne tegobe su najčešće uvidu učestalog, hitnog kao i noćnog mokrenja uz češće bolne urinarne infekcije.

Promene kože i kose u vidu smanjivanja debljine, elastičnosti i vlažnosti kože, perutanje kože, stvaranje bora. Kosa postaje suva, lomljiva tanka i kod većine zena se proređuje. Gubi se genitalna dlakavost a nokti postaju tanki i lomljivi.
Višegodišnji nedostatak estrogena i androgena oštećuje kognitivne funkcije mozga i javlja se slabije pamćenje i koncentracija.

Kasni simptomi počinju već u perimenopauzi ali se manifestuju i znatno smanjuju kvalitet života 10­-30 godina od nastupanja menopauze.

• Kardiovaskularne bolesti ­ nakon menopauze, smrtnost žena od infarkta miokarda postaje veća nego u muškoj populaciji.
• Osteoporoza ­smanjivanje gustine i poremećaj mikroarhitekture kostiju zbog čega se povećava sklonost ka prelomima i invaliditetu. Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“ jer nema simptoma dok ne nastupe prelomi, nekad usled pada ali nekad i bez vidljivog razloga.
• Osteoartritis­ najčešća bolest zglobova koja se javlja u ostmenopauzalnoj populaciji.
• Poremećaj čula­ najčešće smetnje su smanjnje vida, suvoća očiju, razvoj katarakte, zamućen vid i povećanje očnog pritiska. Starenjem slabi i sluh i dolazi do staračke nagluvosti.

Hormonska terapija u menopauzi može imati niz koristi i rizika, a odluka o njenom korišćenju treba da bude pažljivo razmotrena uz konsultaciju sa zdravstvenim stručnjakom. 

 

Hormonska terapija u menopauzi

Benefiti hormonske terapije

1. Smanjenje valunga: Hormonska terapija može značajno smanjiti intenzitet i učestalost valunga kod žena u menopauzi, što poboljšava kvalitet života.

2. Prevencija osteoporoze: Hormonska terapija može pomoći u očuvanju koštane gustine i smanjiti rizik od osteoporoze, koja je česta posledica menopauze.

3. Poboljšanje vaginalnog zdravlja: Hormonska terapija može pomoći u smanjenju suvoće i nelagodnosti u vaginalnom području, poboljšavajući seksualno zadovoljstvo.

4. Smanjenje rizika od određenih bolesti: Postoje studije koje sugerišu da hormonska terapija može smanjiti rizik od srčanih oboljenja i kolorektalnog karcinoma, mada to nije bezuslovno potvrđeno.
    

Rizici hormonske terapije:

1. Povećan rizik od određenih bolesti: Hormonska terapija može povećati rizik od određenih zdravstvenih problema, uključujući karcinom dojke, srčana oboljenja, trombozu (stvaranje krvnih ugrušaka) i moždani udar.

2. Nuspojave: Terapija može izazvati nuspojave poput dojki koje postaju osetljivije, glavobolja, promena raspoloženja i promena telesne mase.

3. Individualni faktori rizika: Rizici se razlikuju kod svake žene, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i istoriju bolesti. Nije preporučljivo za sve žene.

4. Dugotrajnost terapije: Dugotrajna upotreba hormonske terapije može povećati rizike, pa se preporučuje da se koristi u najnižoj efikasnoj dozi i tokom najkraćeg vremenskog perioda koji donosi željene benefite.

Pre donošenja odluke o hormonskoj terapiji, važno je razgovarati sa lekarom kako biste razumeli sve potencijalne benefite i rizike u vašem konkretnom slučaju. Odluka o primeni hormonske terapije treba da bude individualizovana i pažljivo balansirana u skladu sa potrebama i zdravstvenim faktorima svake žene.

 

Uloga biljnih preparata i biljnih suplemenata u menopauzi

Biljni preparati koji se preporučuju za žene u menopauzi:

• Suvi ekstrakt virka – pozitivno deluje na regulaciju hormona
• Suvi ekstrakt valerijane – pozitivno utiče na smanjenje napetosti i menstrualnih bolova
• Suvi ekstrakt matičnjak - doprinosi boljem snu, boljem funkcionisanju intestinalnog trakta, a time i dobrom fizičkom stanju
• Suvi ekstrakt nevena - zahvaljujući estrogenskom dejstvu potpomaže uspostavljanje regularnog menstrualnog ciklusa
• Suvi ekstrakt hmelja – smatra se takođe prirodnim fitoestrogenom i pozitivno utiče na regulaciju hormonalnog balansa prilikom stanja menopauze

Biljke koje sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redokovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.

 

Uloga uravnotežene ishrane u menopauzi

Veoma je važan životni stil za očuvanje zdravlja u ovom periodu i podrazumeva unošenje belačevina, više iz belog mesa, ribe, raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani, kao i smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoće. Veoma je važno uvođenje fizičke aktivnosti. Preporučujemo smanjenje u konzumiranju kafe, alkohola i cigareta. Unošenje aktivnog oblika vitamina D 350 svaki dan, Mg++ je takođe značajan za očuvanje kostiju.

 

Simptomi menopauze

Umor

Glavni uzrok zamora u menopauzi je promena nivoa hormona. Estrogen, progesteron, tiroidni i nadbubrežni hormoni su uključeni u regulaciju ćelijske energije u telu koja, kada je ugrožena, može dovesti do umora. Fizički simptomi menopauze poput noćnog znojenja i nesanice takođe doprinose umoru. Hormoni su odgovorni za kontrolu energije na ćelijskom nivou. Kada se nivoi estrogena i progesterona smanjuju, smanjuje se i nivo energije. Hormoni takođe igraju ulogu u regulisanju ciklusa spavanja. Ove fluktuacije utiču na sposobnost žene da se dobro odmori, što dovodi do umora ujutru.

Drugi hormoni koji regulišu nivoe energije uključuju melatonin i hormone štitne žlezde i nadbubrežne žlezde. Kada se nivoi bilo kog od ovih hormona prirodno smanjuju tokom menopauze, većina žena se oseća manje energično i lako se umara. To je ono što dovodi do osećaja stalnog umora.

 

Obilno znojenje (valunzi)

Valunzi ili talasi vrućine i noćno znojenje spadaju u takozvane vazomotorne simptome, koji su najčešći znaci menopauze. Otprilike 4 od 5 žena, koje prolaze kroz menopauzu, imaju ove simptome. Vrući talasi ili valunzi izgledaju kao iznenadni bljesak toplote u gornjem delu grudi, na licu i drugim delovima tela. Žena počinje da se znoji, koža postaje crvena i na njoj se stvaraju fleke/pečati.

Otkucaji srca se ubrzavaju, javlja se anksioznost, vrtoglavica, a posle vrelog talasa može doći i hladan. Ili, umesto vrućine, neke žene mogu da osete samo hladnoću. Valunzi obično traju minut ili dva, a mogu da potraju i do 5 minuta. S druge strane, noćno znojenje su talasi vrućine koji se dešavaju noću.

Mogu se kombinovati sa intenzivnim znojenjem, koje podrazumeva menjanje spavaćice i posteljine, što odmah znači da se tako remeti i  san. Naravno, na vazomotorne simptome svaka osoba reaguje drugačije. 

 

Stanjivanje ili preterano opadanje kose i promena kvaliteta kose

Estrogeni su ženski hormoni koji, na primer, utiču na menstrualni ciklus i imaju glavnu ulogu tokom trudnoće. Oni takođe stimulišu rast kose i utiču na to da kosa bude lepa i gusta. Međutim, tokom menopauze, telo prestaje da proizvodi estrogen.

Česta posledica toga je opadanje kose uzrokovano hormonskim disbalansom. Jedan od razloga je skraćivanje faze rasta kose zbog manjka estrogena. Koren dlake više ne dobija hranljive materije kao nekada. Kosa raste sporije i postaje ređa. Sa druge strane, muški hormon, testosteron, koji telo samo proizvodi, počinje da ima veći uticaj jer ga više ne potiskuje ženski hormon estrogen. Ako postoje i genetske predispozicije, verovatnoća da će kosa opadati tokom menopauze postaje veća.

 

Preterana maljavost

U menopauzi muški hormon testosteron postaje donimnantniji u odnosu na estrogen. U organizmu nema više testosterona nego se samo odnos estrogena i muškog hormona promenio, i zato žene postaju sklonije dobijanju nekih “muških” problema, poput maljavosti hirtuizma.

 

Nesanica

Nesanica u menopauzi se javlja zbog hormonskih promena koji se u tom periodu događaju. Može se javiti i zbog valunga koji su česti u ovom životnom periodu. Dok se određeni broj žena suočava sa povremenim problemima da spava, druge mogu imati konstantan problem.

Jedan od najvećih uzročnika su hormonske promene. Nizak nivo hormona može doprineti problemima sa snom u menopauzi. Valunzi su još jedan moguć faktor problema sa spavanjem, kao i noćno znojenje. Oni mogu da uzrokuju i nesanicu i često buđenje tokom noći. Valunzi se javljaju kod čak 75-85% žena koje prolaze kroz menopauzu. Noćna buđenja su praćena i ubrzanim otkucajima srca.  

 

Psihološki poremećaji, razdražljivost, anksioznost, depresija

Neki od hormona koji utiču na menstrualni ciklus odgovorni su i za osećaj sreće, zadovoljstva i raspoloženja, pa stručnjaci veruju da se u tome krije objašnjenje veze između depresije i menopauze.

Menopauza i depresija su u dokazanoj vezi a da li će se ona sigurno ostvariti ili materijalizovati, zavisi od više faktora. Period u životu svake žene koji počinje perimenopauzom pravi je emocionalni i psihofizički „rolerkoster“, a ponekad se može razviti i u depresiju.

I u perimenopauzi i u menopauzi menja se status reproduktivnih hormona, a to žene čini ranjivim, osetljivijim i podložnijim poremećajima mentalnog zdravlja. Među njima su i anskioznosti i depresija.

Tokom ove faze, menstrualni ciklus postaje nepravilan (biva duži ili kraći, teži ili lakši u odnosu na simptome, uz pojavu bola ili druge neprijatnosti).

To je logično, ako se zna da isti hormoni koji kontrolišu menstrualni ciklus utiču i na serotonin, hemikaliju odnosno hormon u mozgu zaslužan za osećaj zadovoljstva i sreće. Kada nivo hormona padne, nivo serotonina takođe pada, a to doprinosi povećanju razdražljivosti, anksioznosti i tuge.

Pad nivoa estrogena i progesterona može da izazove promene raspoloženja koje žene čine vas manje sposobnim da se nose sa stvarima koje bi inače rešile lako i uobičajeno.

Kod određenog broja žena ovi hormonski padovi su izazivači depresivnih epizoda pa i kliničke depresije, a posebno su izložene one koje su kroz depresiju već prošle i imaju dijagnozu Neispavanost i iscrpljenost koje se javljaju nakon besanih noći narušavaju psihološku ravnotežu tokom dana i mogu dovesti do razvoja anksioznosti, pa čak i do depresivnosti. Najvažnije je rešiti eventualne emocionalne stresove i probleme koji mogu da se kriju iza uznemirenosti koja remeti san.

Naglo povećanje ili gubitak telesne težine

Kako se nivo estrogena smanjuje, naš metabolizam se usporava i  dobijamo na težini, čak i ako nismo ništa promenili u navikama kad su u pitanju ishrana i fizičke aktivnosti. Starost i genetika igraju ulogu, ali glavni uzrok uglavnom leži u vezi između hormona i metabolizma. Kako se nivo estrogena smanjuje, naš metabolizam se usporava.

Zbog toga dobijamo na težini, čak i ako nismo ništa promenili u načinu ishrane ili fizičkih aktivnosti koje upražnjavamo. Viškovi“ tokom i posle menopauze imaju tendenciju da se talože na stomaku i oko struka. Ovo povećava rizik od problema sa srcem i disanjem i dijabetesa tipa 2. Sa sporim, postojanim pristupom ishrani i vežbanju, možete da unesete promene na duge staze kao deo zdravijeg načina života, kao što su treninzi snage, san. 

Ako ste uveli zdrav način života i vaga se ne pomera, možda su razlog drugi faktori. Razgovor sa lekarom ili dijetetičarom može vam pomoći da identifikujete sve razloge koji vas sprečavaju da održite zdravu težinu i da pronađete rešenja koja vam odgovaraju. 

 

Smanjenje ili povećanje libida

Ako se uzmu u obzir fizički simptomi, rezultati sugerišu da je zdrav odnos sa seksualnošću jedan od najvažnijih faktora za određivanje kako će se libido i seksualno funkcionisanje menjati kasnije u životu. Ovi rezultati su značajni jer ukazuju na to da, osim upotrebe hormonske terapije, postoje i drugi značajni faktori koji utiču na seksualni život žene tokom i nakon menopauze.

Za bolju seksualnu funkciju tokom tranzicije menopauze značajni su i pozitivan stav prema seksu, zadovoljstvo sobom i partnerom. Nije sve u hormonima, korišćenje hormonske terapije nije povezano sa boljom seksualnom funkcijom, ali žene koje su koristile terapiju imale su veće šanse da dožive pozitivna seksualna iskustva, uključujući i bolji kvalitet odnosa tokom i nakon menopauze.

Istraživanje je takođe pokazalo da žene koje tokom menopauze imaju ozbiljne simptome poput anksioznosti, čestih promena raspoloženja, snažnih valunga, nesanice, suvoće vagine, bolova tokom odnosa, po pravilu gube interesovanje za seks. Jedini način da to ne ostane trajno stanje jeste da se obrate svom lekaru za pomoć.

 

Suvoća vagine i dispareunija bol pri seksualnom odnosu

Ćelije grlića materice normalno luče tečnost koja oblaže vaginalnu sluznicu. Ovo je zaštitni mehanizam, koji je odgovoran za čistoću i zdravlje vagine. Kada dođe do smanjene sekrecije, nastaje suvoća vagine (suvoća vaginalne sluznice) koja sa sobom nosi niz neprijatnih simptoma.

Tokom perioda menopauze, suvoća intimnog područja – kako unutar (u vagini) tako i izvan (na vulvi) – uzrokovana je smanjenjem proizvodnje ženskih polnih hormona (posebno estrogena). Unutar vagine se proizvodi manje vaginalnog sekreta, a koža postaje tanja i sklonija povredama.

Ovo su potpuno normalne promene, ali one mogu dovesti do značajnih nelagodnosti. Nedovoljna vlažnost vaginalne sluzokože može izazvati specifičan bol pri seksualnom odnosu, kada u činu žena ne uživa, već joj to izaziva različite nivoe neprijatnosti i nelagode. To treba prepoznati kao signal da se potraži pomoć i takva nelagodnost otkloni korišćenjem odgovarajućeg preparata. Pogrešni stavovi i slaba informisanost često dovode žene u situacije da ćutke podnose ovo stanje, iako ga je moguće otkloniti na relativno lak način.

 

Urogenitalna atrofija

Vaginalna atrofija predstavlja stanjivanje i sušenje zidova vagine. Imajući u vidu da ovo stanje izaziva i vaginalne i urinarne simptome, u medicini se koristi termin „genitourinarni sindrom menopauze (GSM)“ da opiše vaginalnu atrofiju i njene prateće simptome. Blede, suve, glatke, sjajne i zapaljene promene kao što su pegavi eritem ili petehije ili povećana vidljivost krvnih sudova su klasični nalazi atrofije.

Uz to može doći i do krvarenja. Vaginalna atrofija se javlja u uslovima smanjene produkcije estrogena.Estrogen tipično stimuliše piling vaginalnih epitelnih ćelija, stvarajući povećane nivoe glikogena, kojeg laktobacili vagine flore pretvaraju u mlečnu kiselinu. Ovaj proces omogućava zamenu starijeg vaginalnog epitela, zadržavajući tipičan kiseli pH vaginalnog kanala. Kako nivo estrogena vremenom opada, ovaj proces je otežan, a vaginalni epitel postaje atrofičan sa smanjenim sekretom i manje kiselom sredinom (pH >5).

Ovo, zauzvrat, povećava rizik od infekcija vagine i urinarnog trakta. Vaginalna atrofija može biti uobičajen problem za sve žene. Međutim, pokazuje mnogo veću zastupljenost kod žena u menopauzi i postmenopauzi. Izveštaji pokazuju da 15% ženske populacije doživljava simptome vaginalne atrofije pre menopauze, dok 40% do 57% žena u postmenopauzi ima simptome.

 

Učestale vaginalne infekcije

Česti seksualni odnosi jedan su od najvećih faktora rizika za UTI kod mlađih žena. Za žene u menopauzi, međutim, fizičke promene kao što su stanjivanje vaginalnog tkiva, poteškoće sa potpunim pražnjenjem bešike, inkontinencija i prolaps karličnih organa, osnovni su uzroci.

Tokom menopauze telo proizvodi manje estrogena, hormona koji, pored ostalih funkcija, pomaže da nivoi bakterija u sluznici bešike i uretre budu normalni. Vaginalne estrogenske kreme mogu da povrate normalnu bakterijsku ravnotežu vagine, i na taj način pomažu da se spreče i ponavljaju urinarne infekcije.

 

Bolovi u zglobovima

Reumatoidni artritis (RA) je dovoljno težak sam po sebi. Odlikuju ga bol u zglobovima, ukočenost, otok i umor. Ovi simptomi značajno utiču na žene i fizički i emocionalno. Ako im dodamo menopauzu sa talasima vrućine, poremećajem sna, promenama raspoloženja, suvoćom vagine i još mnogo toga, jasno je zašto ne samo žene već i lekari ovu kombinaciju nazivaju „noćnom morom“. 

Pojedina straživanja kažu da u ovoj vezi hormoni možda igraju važnu ulogu. Naime, prema nekim dokazima, žene koje imaju reumatoidni artritis imaju i promenu hormonskog statusa. Kada se uđe u menopauzu, nivoi estrogena opadaju.

Prema studiji iz 2012. godine, žene koje prolaze kroz ranu menopauzu imaju veću verovatnoću da razviju RA u odnosu na one koje su ušle u normalnu ili kasnu menopauzu. Nesporno je, dakle, da menopauza, pogoršava simptome RA. U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Rheumatology, istraživači su zaključili da je na uzorku od 8.189 žena sa reumatoidnim artritisom, menopauza u ogromnom procentu imala značajan uticaj na nivo i stopu pada funkcionalnosti. Takođe, bila je povezana i sa pogoršanjem simptoma RA.

 

Pojava osteoporoze

Menopauza povećava rizik od osteoporoze. Osteoporoza kosti čini slabijim, manja im je gustina, pa su sklone prelomima. Kod reumatoidnog artritisa, gubitak koštane mase može nastati kao direktna posledica same bolesti, ali i od uticaja lekova koji se propisuju kao terapija. Nakon pedesete godine svaka treća žena i svaki peti muškarac imaće prelom kosti kao posledicu pada nivoa polnih hormona.

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja se karakteriše smanjenjem kalcijumske gustine, kao i kolagena, što dovodi do gubitka normalne strukture i gustine, odnosno kost dobija sunđerastu gradju i sklona je prelomima i na uobičajene dnevne aktivnosti. Simptomi ostepenije koja prethodi osteoporozi ne postoje.

Bolest se moze godinama razvijati a da ne daje tegobe, zato se i zove tihi kradljivac kostiju, gde prvi simptom može biti prelom. Nespecifični bolovi u kostima, kičmi naročito lumbosakralnoj, pogrbljenost, smanjenje telesne visine neki su od znakova koji ukazuju na osteoporozu. U laboratorijskim analizama moza doći do pada Ca, Ph kao i nivoa vitamina D. . Prestankom lučenja estrogena, kosti više nisu zaštićene, te dolazi do smanjenja koštane mase.

Estrogen kod žene određuje količinu koštane mase, kako njegov nivo opada u menopauzi, kosti gube svoju tvrdoću. Estrogen čuva kalcijum u kostima žene. Ako nema dovoljno estrogena u organizmu žena, a ima dovoljno kalcijuma, fosfora i vitamina D, ipak će doći do osteoporoze. U prvih deset godina menopauze, žena izgubi 2 – 3% koštane mase godišnje.

 

Učestalo mokrenje

Često mokrenje u menopauzi ili inkontinencija mogu remetiti obavljanje svakodnevnih aktivnosti jer se neodložna potreba za odlaskom u toalet, odnosno mokrenjem, može javljati u bilo kom trenutku u toku dana ili tokom noći. Iz tog razloga ovo ne treba da bude tabu tema, već tema o kojoj se otvoreno govori jer se uz adekvatan tretman i određene vežbe ovaj problem može ublažiti.

U menopauzi usled smanjenog nivoa estrogena u organizmu, dolazi do stanjivanja sluzokože i slabljenja mišića urogenitalnog trakta. Odnosno, mišići male karlice slabe, postaju manje elastični i cela intimna regija postaje suvlja, što rezultuje pojavom vaginalne suvoće i problema sa bešikom.

Genitourinarni znakovi i simptomi menopauze nastaju zbog smanjenja razine estrogena i drugih steroidnih hormona. Oni obuhvaćaju osjećaj gorenja i iritacije reproduktivnih organa i struktura; suhoću, nelagodu ili bol za vrijeme odnosa i učestalo mokrenje, teškoće pri mokrenju i opetovane infekcije, nikturija (noćno mokrenje). Zajedničko embrionalno podrijetlo organa genitourinarnog sustava i gustoća receptora za estrogen čine ih sve osjetljivim na promjene koje nastupaju s padom razine spolnih hormona.

Specifične promjene uključuju smanjenje kolagena, elastina i hijaluronske kiseline, stanjenje epitela, narušenu funkcija glatkih mišića, gubitak elastičnosti i fleksibilnosti, povećanje gustoće vezivnog tkiva, te smanjenu prokrvljenost.

Genitourinarni sindrom menopauze može uključivati bilo koji ili sve znakove i simptome, koji se pripisuju menopauzi/postmenopauzi, a ne neki drugi uzrok kao što su infekcije, alergije, kožnih bolesti, dusfunkcija mišića dna zdjelice, cistitis ili pudendalna neuralgija.

GSM pogađa oko polovice svih žena u postmenopauzi, ali istraživanja pokazuju da žene oklijevaju razgovarati o ovim simptomima sa svojim liječnicima, i obrnuto. 

 

Promene stanja kože

Uzrok suvoće kože žena u menopauzi je opadanje nivoa hormona DHEA-a i estrogena. Koža koja se prirodno hidrirala svojim vlastitim sebumom sada je progresivno suvlja zbog istovremenog otpuštanja lipida i stvaranja sebuma što uzrokuje svrab. Koža u postmenopauzi sadrži do 57% manje esencijalnih lipida koji je hrane, nego koža u predmenopauzi. Dermatolozi savetuju usvajanje rutine nege kože koja će nadoknaditi ovo specifično usporavanje:

 

Crvenilo kože lica, vrata i grudi

Specifičan i prepoznatljiv simptom je toplotni talas ili valung, odnosno iznenadno crvenilo kože lica, vrata i grudi koje je praćeno osećajem intenzivne vrućine, a završava se izraženim znojenjem.

 

Promena izgleda grudi

• Veličina grudi 

Kada se žena približava menopauzi, nivo estrogena opada, dolazi do smanjenja mogućnosti da se proizvodi mleko i mlečne žlezde se smanjuju. Tkivo u grudima se proređuje i može doći do njihovog opuštanja. Jedini način da povratite čvrstinu svojih grudi u menopauzi su vežbe. Vežbanje će povratiti tonus mišića, mada će one i pored toga možda izgledati malo manje. 

• Bolne i osetljive grudi

Svakog meseca, pre nego što dođe do menstrualnog krvarenja, tečnost se nakuplja u grudima. Od nje su grudi mekše, blago uvećane i osetljive. Kako se približava menopauza, tako ciklusi postaju sve neredovniji, a ova pojava iznenadna i česta.

• Pojava grudvica na dojci

Postoji mnogo razloga zbog kojih se može pojaviti neka izraslina u dojci u perimenopauzalnom periodu. Pojava kvržice može biti posledica hormonskih promena, ali i starenja. U svakom slučaju, moraćete da obavite pregled grudi čim primetite neku promenu na njima. Većina promena u grudima u periodu pre, tokom menopauze i nakon nje je normalna, ali mora biti ispraćena i potvrđena od strane lekara.

Vodene ciste su vrlo česte. One se pod rukom osećaju kao grožđe i nisu opasne. Mnoge žene ih imaju u svakoj životnoj dobi. Često se gube nakon menopauze, ali mogu i ostati ako koristite hormonsku terapiju.

Fibrocistične promene na dojci su još jedan od razloga zašto grudi mogu biti bolne i osetljive na dodir. One takođe nisu kancerogene.

 

Gubitak energije

Glavni uzrok zamora u menopauzi je promena nivoa hormona. Estrogen, progesteron, tiroidni i nadbubrežni hormoni su uključeni u regulaciju ćelijske energije u telu koja, kada je ugrožena, može dovesti do umora. Fizički simptomi menopauze poput noćnog znojenja i nesanice takođe doprinose umoru.

Za žene koje prolaze kroz menopauzu, hormonske fluktuacije koje se javljaju prirodno tokom ove faze mogu biti najverovatniji uzrok umora. Hormoni su odgovorni za kontrolu energije na ćelijskom nivou. Kada se nivoi estrogena i progesterona smanjuju, smanjuje se i nivo energije. Hormoni takođe igraju ulogu u regulisanju ciklusa spavanja. Ove fluktuacije utiču na sposobnost žene da se dobro odmori, što dovodi do umora ujutru.

Drugi hormoni koji regulišu nivoe energije uključuju melatonin i hormone štitne žlezde i nadbubrežne žlezde. Kada se nivoi bilo kog od ovih hormona prirodno smanjuju tokom menopauze, većina žena se oseća manje energično i lako se umara. To je ono što dovodi do osećaja stalnog umora.

 

Nedostatak motivacije i teškoće u koncentraciji

Koncentracija i manji problemi sa pamćenjem mogu biti normalan deo menopauze, iako se ne dešavaju svima. Pokazalo se da nekoliko aktivnosti može da stimuliše mozak i pomaže u podmlađivanju pamćenja. Ove aktivnosti mogu da uključuju:

• Rešavanje ukrštenih reči i druge mentalno-stimulativne aktivnosti kao što su čitanje i rešavanje matematičkih zadataka.

• Smanjivanje pasivnih aktivnosti poput gledanja televizije.

• Dosta vežbanja.

Imajte na umu da depresija i anksioznost takođe mogu da utiču na vaše pamćenje. Ova stanja mogu da budu povezana sa menopauzom.

 

Glavobolje

Usled naglih varijacija u hormonima tokom premenopauze mogu se desiti migrenski napadi ili se pojačavaju njihovi intenziteti ukoliko se one češće javljaju. Glavobolja je praćena pojačanom osetljivošću na svetlost i zvuke - tipičnim simptomima migrenskog napada. Sve ovo dovodi do ometanja obavljanja uobičajenih personalnih aktivnosti. Nakon menopauze dolazi do uspostavljanja stabilnosti hormonalnog statusa, što dovodi do smanjenja intenziteta migrena i prestanka napada tokom narednog perioda života. 

 

Vrtoglavice

Ako se javljaju isključivo kao posljedica menopauze, uzrok se može naći u ženskom spolnom hormonu estrogenu. Naime, fluktuacije u razini spolnih hormona mogu utjecati na cirkulaciju i krvne žile što može dovesti do osjećaja vrtoglavice. Isto tako, vrtoglavica može nastati i kao nuspojava nekih drugih simptoma menopauze, primjerice, valova vrućine, anksioznosti ili stresa. 

 

Lupanja srca palpitacija srca

Mogu dogoditi u periodu perimenopauze, često uz valove vrućine ili noćno znojenje. Palpitacije srca mogu biti uzrokovane fluktuirajućim razinama  estrogena (koji opet uzrokuju naglo širenje krvnih žila), specifične upravo za period perimenopauze. Naime, estrogen ne utječe samo na ženske spolne karakteristike, već igra ulogu u zaštiti srca i krvnih žila. U većini slučajeva palpitacije nisu opasne za zdravlje. Međutim, ako se pojavljuju često ili se pojavljuju uz popratne simptome poput kratkoće daha, bola u prsima, vrtoglavice, obavezno se obratite liječniku da pomoću testova utvrdi uzrok ove pojave.

 

Ishemijska bolest srca

Simptomi angine pektoris i infarkta miokarda često su zamaskirani simptomima menopauze. A zabluda je da hormonska terapija koju žene koriste tokom ove životne faze može da ih zaštiti od srčanih oboljenja. Koronarna bolest napreduje polako, često bez simptoma, a prvi znak postojanja bolesti je obično bol u grudima u vidu stezanja, pritiska, praćen osećajem nedostatka vazduha, mučninom, preznojavanjem. Pored toga može se pojaviti i tromboza.

 

Parestezija

Jedan od razloga što su žene podložnije poremećajima metabolizma i nekim mentalnim oboljenjima, na primer poremećajima u ishrani, upravo su hormoni. Estrogen direktno utiče na centralni nervni sistem i ima neuroprotektivno dejstvo, pa nagle promene njegovog nivoa direktno se odražavaju na nerve. To se može iskusiti i kao osećaj mravinjanja, peckanja, svraba, hladnoće, utrnulosti i pojačane osetljivosti, pa čak i bola u rukama, nogama ili na licu. Ova pojava zove se parestezija, a tokom ulaska u menopauzu žena je može iskusiti i kao gubitak fine motorike, nemogućnost da nešto uhvati, često ispuštanje predmeta ili trapavost. Opadanje estrogena odgovorno je i za pojavu periferne neuropatije, oboljenja kog karakteriše oštećenje perifernih nerava.

Zato žena koja ulazi u menopauzu može s pravom da kaže da su joj „otišli nervi“ :)